Evo i mene
Ovaj tekst sto si postavila jako me je rastuzio, valjda se ja tek sada, posle dve godine saznanja da sam hcv+ zaista suocavam sa bolescu,pa mi ovaj tekst zvuci jako tuzno. Previse je melanholije u njemu, pogotovo poslednja recenica, sestro slatka, dokusurila me je! Ne bih ja na to gledala tako crno, da, ponekad me uhvati takvo razmisljanje, ali se trudim da ga izbegnem!Ma i sada mozemo ici slobodno za svojim snovima, ne zalim za prethodnim zivotom prosto verujem da je ovo na neki nacin dobro za mene! Nije ovo najcrnje sto se moze desiti, naprotiv..zivot treba ziveti, kvalitetno, ispunjeno, pa makar ga ziveli pet dana!Hepatitis me ne sprecava da volim, da budem voljena, da budem covek, da pomognem drugome, da se smejem, da skacem od srece, da citam, da ucim, radim, druzim se sa ljudima, da radim na sebi, duhovno, emotivno kako god...sve je u nasoj glavi!
Moramo da mislimo pozitivno, da pronadjemo prave vrednosti i smisao zivota...ja sam smisao pronasla pre nego sto sam saznala za ovo, znala sam da sam krenula putem koji ni malo nije lak, kroz uska vrata, ali znam i svakog trenutka otkrivam kako je to za mene pravi put, ispunjen srecom!
Bilo mi je par puta jako tesko, jedna poznanica koja je tada bila u drugom stanju nije htela da pije kafu sa mnom, navodno, mora da se pazi u trudnoci pa eto predostroznosti radi bolje da se ne vidjamo
Nisam se naljutila ali vise se nismo cule...prvi susret mog brata sa mnom posle otkrivanja hcv bio je malo neprijatan, kao da sam extra zarazno bice sa kojim je neprijatno sedeti u istoj prostoriji, ali i to je proslo, to je samo neznanje, on za razliku od te poznanice je slomio svoju sujetu, izvinio se i edukovao malo bolje!Hvala mu, ljudima je tesko da priznaju da su pogresili, tako da je vec sledeci put bio ok
Ma, bila sam i na infektivnoj, icicu sada ponovo, da vidim za pcr, tamo su mi otkrili, dr koji me je primio rekao mi je : "pa dobro, imas hcv, to nije strasno, dobra si ti, dodji za par godina, sada je sve ok, zivi normalno"
tako mi je saopstio rezultate, a za pitanja nije imao vremena, pa vise nisam isla tamo.
Ma neee, ne na vma, bila sam u Vinci, samo da mi rade pcr, ali bez genotipa, tamo sam za dz radila
Radili su mi biopsiju na klinickom, nemam fibrozu, rekose da dodjem za 2g na ponovnu evaluaciju bolesti, to je sad, u avgustu...
Cim pronadjem rupu u vremenu, verovatno sledece nedelje, oticicu na infektivnu posto se stvari menjaju, ovaj umor me ubi, transaminaze ne padaju...
Povrh toga imam pesak u bubrezima, vidim da imam Ca Ox u urinu, a i zeludac mi je otisao, bez ranisana nisam ziva
Citala sam tvoje iskustvo...nadam se da sa gvozdjem necu imati problema, uvek sam bila anemicna
Kako ti je sada muz??Jer mu se zavrsila terapija? Kako je?
Ja sam se na pocetku dosta plasila svega, naravno to sam bila potisnula duboko, ali isplivalo je.Sama sam, imam majku sa kojom zivim, naravno, ona me voli najvise na svetu, samo neke stvari ne razume...npr taj umor, ne moze da razume odakle to, pa kakve veze ima sa bolescu, kako sam ja to sad komirana, u stanju da spavam do 11h, a pri tom legnem u 3h nije da spavam po 15h...razliciti su nam pogledi na svet, a ona znam da se brine, samo iz te brige obe imamo glavobolje
Drugog nikog nemam, gomila prijatelja je naravno tu, ali mojom krivicom samo onda kada njima nije dobro.Za to sam ja kriva, gospodjica dezurni terapeut
pa me je plasilo kako cu sama kroz to da prolazim!
Sada vise nemam te strahove, prosto sam sazrela...
Ovo otkrice je za mene bilo predivno, pocela sam da citam vase stare postove, zaista me tesi da postoji ovo mesto, da podelimo svoja iskustva i da podrzimo jedni druge, da pronadjemo objasnjenja i smirimo strahove...
Ni sa kim o ovome ne pricam, ne zelim nikog da opterecujem, ne razumemo se
Ne volim da me iko sazaljeva, Bogu hvala, imam 2 ruke i 2noge, mogu da radim, da zivim normalno...sazaljenje na podnosim!
Desavalo mi se nekoliko puta da moram da tesim ljude sto sam JA bolesna malo sam umorna od toga!Ne zameram im, verovatno bih i ja bila ista na njihovom mestu, ko zna!
Mogu da kazem da mi je ova bolest donela i mnogo toga dobrog, mnogo prilika da ojacam, postanem svesna sebe, da se promenim, budem bolja, zivim bolje, sprecila me da ne vidim dalje od svog nosa...ali ja sam imala srece, nisam zivela u raju ni pre toga, ovo je samo prosirilo vidike!
Bogu hvala na svemu, Bog dao, Bog uzeo, nek je blagosloveno ime Gospodnje!
veliki pozzz
nadam se da se citamo uskoro i hvala jos jednom!
, do onih koji su obavesteni o tome i koji povremeno i dodju ili nas pozovu u goste, preko onih koji samo kurtoazno pozovu da pitaju za stanje, do onih koji niti zovu, niti pitaju, a na ulici okrenu glavu ili predju na drugu stranu!