paranoidna psihoza i kako se izleciti

[alfabet]

molila bih vas, ukoliko neko ima iskustva sa ovom bolescu, da mi kaze da li postoji neki nacin za lecenje osobe koja ne zeli da leci?
naime, mom ocu je ustanovljena ova bolest pre 2 meseca - ali on ne prihvata da mu treba pomoc (misli da su mu clanovi porodice "smestili"). doktorka kod koje je bio na pregledu, rekla mu je da dodje ponovo sa suprugom - dakle, nije mu rekla da on ima problem, jer , navodno, to treba da mu kaze pred nekim od clanova porodice.... tako da on zivi u ubedenju da je sasvim dobro (jer je i bio kod psihijatrice, koja mu nista nije ni rekla)...

pri tome, nasilan je prema ostalim clanovima porodice.

ne znam kako da mu pomognem? koji je nacin za hospitalizaciju osobe obolele od paranoidne psihoze, a da pri tome ta osoba misli da je dobro i ni na kraj pameti da treba da se leci...


help me, please...

[student]

Pozdrav i ja imam isti problem sa mojom majkom, a mozda i jos veci posto njena rodbina sve cini samo da se ne ustanovi da ona ima problem psihicke prirode. Jednom su je izvodili na potpis iz bolnice, ali sam ih drugi put ja preduhitrio napisao sam jedan dopis direktoru,nacelnici, njenoj doktorki, pravnoj sluzbi da se ja kao njen sin ostro protivim da bude otpustena dok se njeno stanje ne sanira pa lekari nisu mogli da je otpuste iako je rodbina ponovo insistirala.

Moja majka takodje neprihvata da je bolesna, ne privata da uzima lekove kao i da ode kod lekara.
Jedini nacin da pomognes svom ocu a i sebi jeste da pozoves hitnu pomoc opises im stanje i oni ce poslati ekipu koja ce uz pratnju policije transportovati bolesnika u dezurnu psihijatrijsku kliniku najcesce dr Laza Lazarevic. Na ovaj nacin sam i ja bio prinudjen da pomognem svojoj majci. S tim da hitna pomoc reaguje samo u slucajevima kada postoji opasnost da bolesnik povredi sebe ili druge u svojoj okolini.

Majka je posle hospitalizacije bila u bolnici 3-4 meseca, a kasnije kada je otpustena pila je propisanu terapiju s tim uz povremene kontrole psihijatra. S tim da joj je doktorka postepeno smanjivala doze i na kraju iskljucila. Bila je relativno dobro naredne 2 god, pa evo sada sam ponovo ovih dana u istom problemu i izgleda cu opet morati da zovem hitnu pomoc.
Nadam se da sam Vam nekako pomogao.

[vasa]

da--to je jedan od nacina--hvala Bogu da ne docekas drugi nacin a to je da ne ucini nesto strasno pa da policija dolazi da je vodi-to sam imao u porodici--znaci moraaaas sama da se potrudis da to uradis preko hitne sluzbe i policije eventualno...
SAMO NEMOJ DA SE USTRUCAVAS _STA CE RECI KOMSIJE ILI STA ZNAM KO

[DR.doktor]

Ja sam imao skoro isti problem sa majkom koja je počela čudno da se ponaša, konkretno smatrala je da se svet vrti oko nje, bila je agresivna, pričala sama sa sobom, i uz saglasnost rodbine otišli smo u policiju, i hitnu pomoć i dogovorili se da oni dođu i odvedu je na psihijatriju... Došli su ali je odbila da dobrovoljno krene pa su je na silu vezali i odveli. Sada se ponaša skoro normalno, smirena je od lekova, a pošto su lekovi jaki ne može biti ni agresivna. Paranoidna psihoza se može uspešno kontrolisati redovnim korištenjem lekova, i kontrolom kod psihijatra. Najbitnije da oboljeli ne mogu samostalno rasuđivati pa neku veću sumu novca ne bi trebali da posjeduju bolesnici ovakvog tipa bolesti, te da upravljaju nekim bitnijim stvarima. Takođe ako se nakon lečenja i otpštanja iz bolnice, nakon nekog vremena stanje ponovo pogorša, mislim da neće biti problem da policija ponovo dođe...Moja majka prima svakih 21 dan inekcije u domu zdravlja, pa smo se dogovorili ako se ne pojavi zakazanog dana na terapiji policija će automatski uz prisustvo hitne pomoći doći po nju. Nadam se da sam pomogao. Puno sreće. Pozz

[jafforidza]

Iz prve ruke,ja patim od paranoidne psihoze ,odmah da ti kazem da je neizleciva bolest, kljukam se vec 8 godina antipsihoticima,benzodiazepinima,lekovi sluze da ti olakasju "da taj teret u glaviu spustis za nivo dole" ti lekovi naovdno luce blokatore u mozgu koje sprecavaju negativne misli,ali pazi dok traje lek ti i dalje mislis "crne misli" znaci kad si pod dejstvom leka, i dalje imas misli ali si u fazonu "boli me kuracc" jer te spuste psihicki dole, umore te,cim prestane dejstvo opet se strah vraca,posto ja godinama pijem lekove tako da psihicki ne mogu da me umore i spuste dole jer sam se navikao,tabletoman sam vec 8 godina,koji god lek da mi date ja ostajem "trezan" moram tablu da zveknem kako bi me malo umirilo i te misli porkilo ali to nije dobro,ja na svoju ruku prelazim granicu miligramaze,tako da ono,prosto moras da se pomiris sa tim,i ja sam u pocetku govorio ma ne ja sam zdrav ja sam ovo ja sam ono,kasnije prihvatis cinjenicu ajde ok "bolestan sam" ali i dalje ipak mislis da ti neko pravi neko zlo, da su svi protiv tebe,da te prate ulicama,itd! Dakle dzabe sve,ova bolest je neizleciva. POZ

[goran964]

Pozdrav svim dobrim ljudima koji pate od ove bolesti a koja je tema ovog posta.Naravno,kao i kod svih bolesti i ova ima svoju akutnu,hroničnu ali ne i fazu remisije u pravom značenju te reči.lekovi koji se koriste iz sfere psihijatrije ne mogu da izleče već samo ublažuju simtomatiku same bolesti.Narodski rečeno,drže osobu pod kontrolom.Ali vi to sve znate bez mene i suštinski vam ništa novo nisam rekao.
ono što bi vam mogao reći a o tome svakako niste mislili je da se pored svakodnevne terapije medikamentima obratite za pomoć samoj crkvi i sveštenicima ili još bolje monasima.kako sam svojevremeno dosta puta bio na Ostrogu i tamo vodio poklonike,imao sam priliku da mnogo toga vidim svojim očima.To što sam video je teško rečima opisati a i rizik je da me proglase psihijatriskim slučajem jer lekari to ne mogu razumeti.Osnova svega je da čovek poželi da bude zdrav.da iz tog svog bolesnog stanja već jednom izađe.lično sam imao zdravstveni problem i sa punom nadom samostalno krenuo pod ostrog sv.Vasiliju ostroškom.imao sam u sebi misao da idem tamo i pomolim se za izlečenje pa šta košta da košta,mislio sam na trnovit put koji ću morati da prođem u savladavanju bolesti,pa makar mi to bilo poslednje.Istovremeno sam shvatio da sam za svoj problem sam kriv i uvek je tako,sami smo krivi za bezbroj stvari koje nam se događaju a koje su loše po nas i zbog kojih patimo.To nije zaključak sa patološkom podlogom već plod razmišljanja koji se može do kraja pojednostaviti pitanjem:-čekaj,pa što se pre toga i toga nisi sa nekim posavetovao?E pa nisi.Uradio si kako misliš da je trebalo i stradao si.A jel ti neko branio da potražiš savet od prijatelja,kolege,doktora,sveštenika...nije.pa ko je onda kriv što si uradio to zbog čega te je ta nesreća pogodila.samo ti i niko drugi.
Ruska pravoslavna duhovna medicina poznaje pojavu da kada se osobe koje boluju od šizofrenije prebace na post,u roku od dve nedelje svi simptomi nestaju i prestaje potreba za uzimanjem lekova.O tome postoji i doktorska disertacija.Čim ponovo počnu da konzumiraju meso,simptomi se vraćaju.Ovo vam pišem da bi svi vi shvatili a kako je već objavljeno u svetom pismu da ne postoje ne izlečive bolesti za Boga,bitno je šta mi treba da učinimo u tom smeru.A smer je lečiti i telo i dušu a ne samo telo.I slažem se da možda ovo ne razumete,da vam je nepoznato...ali to je normalno.zato se i kaže-dođji i vidi sam! i ne plašite se kako će te to vi jer ste možda van vere i crkve i nije vam dobro...bitna je vaša namera.Bog ne gleda ko je ko već ko je šta.zato kad posmatra osobu,gleda u njeno srce i njene namere.
Neka vam svima vama koji patite od ove i sličnih bolesti Bog podari snagu,mir,rešenost i usmeri korake vaše ka izbavljenju od ovih bolesti.