Bila sam davno registrovana na ovom forumu pod drugim imenom (veoma kreativnim), ali sam pobegla kad mi je preporučen onaj opštepoznati lek za sve, nadam se da će ovog puta biti drugačije.
Imam 30 godina i, posle mnogo peripetija, poništenih dijagnoza i sve u svemu dvanaestak godina vucaranja od jednog lekara do drugog, u avgustu 2012. dijagnostikovana mi je depresija, kao posledica nelečenog GAP koji sam imala praktično oduvek. Lekarka mi je prepisala lek Elicea.
U međuvremenu, kako je to stanje postajalo sve nepodnošljivije, skočila sam sa 64 kg na 78 kg (od oktobra 2010 do recimo početka 2012), bez ikakve promene navika u ishrani i količine aktivnosti. Pošto mi se to nije desilo prvi put - od 2004. do 2006. sam skočila sa 59 na 80 i potom, od jula 2006. do decembra 2006. ponovo bez ikakvih promena u ishrani i aktivnosti pala na 67 kg i odatle polagano na pomenutih 64, nisam se mnogo zabrinula.
No, od kako uzimam Eliceu (a možda i nevezano za nju?!), ja samo idem gore i gore. Za godinu dana sam dobila još 6 kg i sad na svoja tričava 164 cm imam 84 kg koje teško nosim, ne mogu lepo da sedim na ravnoj površini i sl. Istovremeno, sve sam pospanija i pospanija; a ta pospanost nije ona na silu, kao kod depresije, već bukvalno mi se odjednom prispava, legnem i 14 sati se ne dižem.
Krv sam vadila u decembru 2011. i u januaru 2013, sve vrednosti sem holesterola bile su normalne. On je između ova dva vađenja čak porastao sa 5.7 na 6.3. Trebalo bi ponovo da vadim krv ovog meseca i razmišljam da li da odem negde i platim za hormone štitaste žlezde, za ženske hormone, za HDL i LDL i za stolicu. Ili možda samo nešto od toga? Nemam ideju.
Imam neredovne menstruacije (od oktobra 2010. su počele da umesto svake 4 nedelje dolaze na svakih 5, pa na 6, sad ih imam svakog 16. u mesecu na tri meseca), koje traju kratko (3 dana + 1 dan pauze + 1 dan neke zaostale, smrdljive, gotovo usirene krvi).
Najgori problem u svemu ovome su stomak i debelo crevo. Šta god da se dešava, nešto nije u redu. Ili imam takva nadimanja da dobijem 3-4 kg koje izgubim kad konačno uspem da se ispraznim, ili imam gasove po ceo dan, i do 50-60 puta, ili uopšte ne mogu da pustim gas, ili imam iznenadne prolive koje ne mogu da zadržim, prskaju i isprljaju sve, ili one poluprolive koji se lepe za WC šolju i dolaze sa dosta sluzi.
U poslednje vreme teže podnosim i hladnoću i vrućinu, a smeta mi i visina, tj. bukvalno mi ne prija da izađem na nečiji balkon, ponekad čak ni na sopstveni, a živimo na 2. spratu.
Što se tiče depresije i anskioznosti, poboljšanje je veliko - počela sam da zarađujem (i to veoma, veoma dobro), ne uobražavam koješta.
Znam samo da bih volela da prestanem da se nadimam, da mi se ne spava toliko (ovaj problem je češći kad je veoma toplo) i da se jednog lepog dana vratim na svoja 64 kg koji mi prijaju; ali ne na uštrb svog mentalnog zdravlja koje je bolje nego ikad.
