Povrede ligmenata se leče i hirurškim putem

Povrede ligamenata se veoma ozbiljne povrede i ne treba ih olako shvatati, jer jedan nepravilno lečen povređeni ligament može napraviti mnogo problema kasnije u životu. Prva pomoć uvek svodi na imobilizaciju zgloba, pa i susednog zgloba, terapiju bola, fizikalnu terapiju i rehabilitaciju.

Uvek je bolje sprečiti nego lečiti

Ligamenti se veoma često povrede usled nepravilno doziranog treninga snage ili nedovoljno zagrejavih mišića i tetiva i ligamenata pred kakvu napornu fizičku aktivnost. Najčešće stradaju ukršteni ligamenti zgloba kolena, pa zatim ligamenti koji obezbeđuju skočni zglob, ligamenti ramena, lakta i šake.

Rameni zglob je najnestabilniji zglob našeg lokomotornog sistema

Ligamenti se nalaze oko zglobova jer je njihova osnovna funkcija da zglob čine stabilnijim i efikasnijim. Bez ovih fibroznih veza, ili pak usled slabih i oštećenih ligamenata, može doći do nestabilnosti zgloba čime se direktno narušava funkcija loko-motornog aparata.

Ligamenti su jake veze koje spajaju kosti

Naši zglobovi ne bi mogli funkcionisati adekvatno bez ligamenata. Ligamenti su jake, fibrozne veze koje se nalaze između dve kosti, dok su tetive fibrozni delovi mišića kojima se mišić pripaja za kost. Obično se nalaze koncentrisani oko zgloba.

Traumatske povrede i zglobovi nisu najbolji prijatelji

Naše zglobove od povrede štite ligamenti, mišići i tetive. Jaki mišići i snažne tetive i još snažniji ligamenti će sprečiti da se desi trauma zgloba. Traumatske povrede samih zglobova su retke, jer je potrebno delovanje velike sile da bi to takve povrede došlo.

Loko-motorni aparat je ograničen anatomskim barijerama

Naši zglobovi su većinom kuglasti zglobovi, tj. omogućavaju pokretanje koštanih poluga u pravcu fleksije i ekstenzije, abdukcije i addukcije i rotacije. Ove pokrete kontrolišu i regulišu i zglobna kapsula, zglobne veze, ligamenti i same anatomske barijere.

Loko-motorni sistem ima za pogon najmoćniji organ - mozak!

Loko-motorni sistem je kontrolisan od strane centralnog nervnog sistema, tj. našeg mozga. Sve komande za voljne pokrete dolaze iz mozga, ali se u njemu obrađuju i informacije koje naši mišići osete na periferiji. Svaki stimulans, hladnoća, toplota, bol, putuju do kore velikog mozga.

Loko-motorni sistem nas pokreće kroz život

Loko-motorni sistem ili loko-motorni aparat je kompleksna udružena grupa naših organa koji nam omogućavaju jednu od najbitnijih fukncija u životu-kretanje. Loko-motorni aparat čine naše kosti, mišići, zglobovi, tetive, ligamenti, nervi ali i druga meka tkiva koja ulaze u sastav zglobova.

Bol se sanira analgetskom terapijom

Bol u zglobovima se manifestuje i povišenom tempeaturom i ako ovi bolovi i simptomi traju duže od 3 dana vreme je da se obratite lekaru. Svaki bol se naravno prvo sanira analgetskom oralnom terapijom, zatim po potrebi se obavlja imobilizacija zgloba ili se povređeni upućuje na fizikalnu terapiju.

Kako sve može zglob da se povredi?

Povrede zgloba se nazivaju traume zgloba i mogu se desiti usled nepravilnog treninga, prekomernih težina na treningu, ali kod osoba koje se n ebave sportom se mogu desiti sasvim spontano, usled nemara, saobraćajnih nesreća, padova na ulici ili u kući.

Bole Vas zglobovi - jedite višnje i trešnje

Višnje su voćke koje imaju snažno protiv-zapaljensko dejstvo, jedno od najsnažnijih u prirodi. Koncentracija vitamina C, vitamina E, fitonutrijenata i antioksidativnih materija je dobro izbalansirana i sjajna prevenciju ali i lečenje velikog broja oboljenja i simptoma.

Dugo sedenje slabi snagu mišića i ligamenata

Ukoliko sedimo dugo, pa makar i u najboljem i najoptimalnijem po nas položaju, opet ćemo doprineti istezanju mišića i ligamenata leđa i tako izazivati bolove u leđima, skraćenost mišića i smanjivanje elastičnosti ligamenata.

Pravilno istezanje i zagrevanje zlata su vredni

Svaka fizička aktivnost zahteva uključenost svih mišića i ligamenata, zglobova i svih zglobnih veza, stoga je veoma bitno da pre bilo koje fizičke aktivnosti dobro zagrejemo svoj loko-motorni aparat. Ukoliko pravilno istegnemo i zagrejemo mišiće i ligamente moćićemo svaku aktivnost da izvedemo.

I dok postoji bol možete vežbati, ali pod kontrolom stučnog lica

Osobe koje imaju bolove u leđima kao posledicu povrede leđa moraju da miruju određeno vreme, jer svaki pokret može dodatno ugroziti zdravlje pacijenta. Čak i u fazi mirovanja se preporučuju vežbe, delova tela koji ne izazivaju istezanje leđnih mišića i ne stvaraju bolove.

Svi faktori koji povećavaju rizik od nastanka bola u leđima

Povreda, degenerativne promene pršljena mogu davati tegobe u vidu bola, benigni ili malignu tumori kostiju, reumatska oboljenja, sindromi prenaprezanja sistema za kretanje ili sportske povrede, sve može rezultovati pojavom bola u nekom delu leđa.

Sedenje zna biti pogubno po naša leđa, sve i da je pravilno i uspravno sedenje

Sedenje je samo jedan od položaja koje zauzimamo tokom dana. Sedenje uspravno nije uvek sjajno rešenje za naša leđa. Naravno da to nije ninepravilan položaj, savijenost, pogrbljenost leđa ali ukoliko sedimo dugo doprinećemo istezanju mišića i ligamenata leđa i tako izazivati bolove u leđima.

Naše telo podupiru kosti ali ga pokreću mišići

Ljudsko telo je neobičan i skoro savršen sistem koštanih poluga koje pokreću mišići. Bez kostiju svakako da naše kretanje ne bi bilo moguće ali posebno ne bez mišićnog tkiva koje čini 42% od ukupne telesne mase kod muškaraca i 36% kod žena.

Povrede kolenog zgloba su najčešće u skijanju

Pokreti koje skijanje zahteva od Vas se lome upravo u kolenu, u zglobu koji čine butna kost i kost podkolenice. Zglob osiguravaju i patela ili čašica i tri grupe ligamenata koje čine jedan od najbitnijih ligamentnih aparata u našem organizmu. Ligamenti su upravo ti koji najčešće stradaju.