Čaj od kantariona tera loše raspoloženje

Čaj od kantariona se već vekovima koristi kao prirodno rešenje kod lošeg raspoloženja i blagih oblika depresije. Smatra se da kantarion isto tako pomaže kod sezonskog afektivnog poremećaja...

7 namirnica za dobro raspoloženje

Studija iz 2013. potvrdila je da manje količine crne čokolade svakog dana umanjuju napetost i poboljšavaju raspoloženje. Koje još namirnice povoljno deluju na raspoloženje?

Muzikom do boljeg raspoloženja

Slušanje omiljene muzike izazive lučenje dopamina u mozgu, neurotransmitera koji poboljšava raspoloženje i izaziva osećaj zadovoljstva. Istraživanja su pokazala i da nas dinamična muzika pisana u duru uveseljava, dok melodije sporijeg tempa, pisane u molu, mogu da izazovu osećanje tuge.

Šta je placebo efekat i zašto se on javlja?

Placebo je supstanca koja nema nikakvo farmakološko svojstvo, ali se prepisuje kao bilo koji lek. Ako pacijent odreaguje pozitivno na ovakvo "lečenje", došlo je do placebo efekta.

Koji su uzroci šizofrenih poremećaja?

Šizofrenija se javlja podjednako kod muškaraca i žena, jedino što se kod muškaraca može javiti nešto ranije u životu. Takođe, osobe u čijoj užoj porodici postoje šizofreni poremećaji imaju 10% šanse da i one obole, ali ovo, naravno, ne znači sigurno obolevanje.

Serotonin je važan vazokonstriktor

Slično funkcijama dopamina i serotonin je važan u regulaciji našeg ciklusa spavanja i budnosti. Serotonin reguliše nivo koncentracije, sam proces učenja, naše razpoloženje i promene razpoloženja. Ipak najbitnije funkcije koje serotonin reguliše su vazokonstrikcija krvnih sudova, povraćanje i apetit.

Serotonin kao drugi najbitniji neurotransmiter

Uz dopamin, postoji još jedan neurotransmiter koji igra važnu ulogu u regulaciji pravilnog funkcionisanja našeg centralnog nervnog sistema pa tako i celog organizma. Serotonin je neurotransmiter čiji je glavni zadatak da prenosi nervne impulse od nervne ćelije do druge nervne ćelije ili sinapse.

Nedostatak neurotransmitera stimuliše spazam

Spazam ume biti i simptom ozbiljnih oboljenja, poput spinalne lezije, povrede moga, moždanog udara ili tumora, distonije ili nekih autoimunih oboljenja. Distonije su stanja izazvana poremećajem nivoa neurotransmitera, dopamina, serotonina, acetilholina u bazalnim ganglijama CNS-a.

Depresija i Parkinsonova bolest nastaju zbog nedostatka dopamina

Najozbiljnija stanja koja nedostatak dopamina može izazvati su podjednako opasna po organizam. Na prvom mestu je klinićka depresija i stanje koje vodi u samodestrukciju, ovi pacijenti su skloni suicidu pa se vrlo često tako i završi bolovanje od ove depresije.

Manjak dopamina menja ličnost čoveka

Manjak dopamina u organizmu se može manifestovati velikim brojem simptoma, većina od njih su povezani sa pojavom kliničke depresije, manjka volje za životom, opšte demotivacije, gubi se svaki smisao za osećanje zadovoljstva ili sreće. Mogu se javiti i poremećaji spavanja, paradoksalna insomnija.

Dopamin proizvodi sam naš organizam, tačnije mozak

Sam ljudski organizam stvara dopamin i to ga sintetišu tri grupe ćelija u centralnom nervnom sistemu. Dopamin se stvara u crnoj supstanci, u jedrima hipotalamusa i u limbičkom sistemu. Dopamin je zadužen za motoričku kontrolu, za sve voljne pokrete.

Dopamin kao jedan od glavnih neurotransmitera

Kako smo pomenuli Parkinsonovu bolest, čiji je glavni uzročnik nedostatak dopamina kao regulatora voljnog pokreta, pravi je trenutak da saznamo više o samom dopaminu. Dopamin je jedan od neurotransmitera koji vladaju našim centralnim nervnim sistemom.

Parkinsonova bolest nosi ime lekara koji je otkrio

Još davne 1817. godine u Londonu je doktor Džejms Parkinson uspostavio definiciju tada sasvim nove bolesti centralnog nervnog sistema. Naravno to oboljenje i danas nosi njegovo ime, Parkinsonova bolest.

Želudac igra tri bitne uloge kada je u pitanju hrana

Našim digestivnivnim sistemom, može se reći, dominira želudac koji ima tri glavne uloge. Na prvom mestu je sva hrana ili tečnost koju pojedemo se čuva u želudcu, tako što se mišići želudca opuste da prime hranu koju unosimo u njega.

Hormoni regulišu rad srca i ritam spavanja

Kako je potrebno svaku hemijsku supstancu i jedinjenje imati u određenoj količini u ljudskom organizmu kako bi se svi procesi odigravali nesmetano tako je i sa hormonima. U prvog grupi hormona se malaze histamin, serotonin, melatonin, tiroksin, epinefrin, norepinefrin i dopamin.

Vežbanje nas čini srećnijim i sigurnijim u sebe

Nakon vežbanja od 30 minuta pokrenućete pravu reku hemijskih jedinjenja unutar centralnog nervnog sistema. Adrenalin će stimulisati seksualne hormone, oni će stimulisati serotonin i dopamin a kao rezultat svega toga Vi ćete se osečati opuštenije i mnogo srećnije.

Šta to remeti naš smeh i šta nam on može doneti?

Zašto prestajemo da se smejemo? Edukujemo se i intelektualno sazrevamo, stvaramo odredjena moralna načela pa čak i predrasude ili počinjemo ozbiljno da se bavimo nekom profesijom za koju nam je nekada bilo vezano mnogo toga smešnog.