Koji je optimalan broj sati sna za zdrav i dug život?

Kvalitetan san je od ključnog značaja za odmor i regeneraciju organizma, i uopšte za dug život. Nedavna studija je pokazala ustaljena rutina kada je spavanje u pitanju - odlazak na spavanje i ustajanje u približno isto vreme svakog dana - može da se poveže sa dužim životom...

Televizija povećava rizik od Alchajmerove bolesti

Rezultati nedavne studije upozoravaju na negativne efekte svakodnevnog višesatnog gledanja televizije po zdravlje. Naime, osobe koje televiziju gledaju 2 do 4 sata dnevno...

Kako nas buka saobraćaja polako ubija?

Život u prometnim ulicama nepovoljno utiče na zdravlje, time što povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa. Naučnici smatraju da su dva mehanizma odgovorna za negativni uticaj buke na zdravlje...

Brokoli pomaže kod dijabetesa tipa 2?

Nedavna studija švedskih istraživača pokazala je da ekstrakt brokolija može da smanji nivo glukoze u krvi. Naime, sulforafan, aktivni sastojak koji se nalazi u ovom povrću...

Sušene dudinje - nova superhrana?

Za mnoge od nas dudinje predstavljaju jednu od najslađih asocijacija na detinjstvo. Poslednjih godina, verovali ili ne, ovo jagodičasto voće polako, ali sigurno u celom svetu stiče status superhrane!

Cimet umanjuje štetne efekte masne hrane?

Nedavno smo govorili o tome kako cimet pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi. Međutim, pokazalo se da cimet može da pomogne i u kontroli nivoa lipida u krvi.

Kako cimet pomaže u regulaciji šećera u krvi?

Naučnici su već dugo uvereni da cimet pomaže u prevenciji naglih skokova nivoa šećera u krvi i štiti od insulinske rezistencije. Međutim, sam mehanizam iza pozitivnih zdravstvenih efekata cimeta nije sasvim jasan...

5 pozitivnih efekata kafe po zdravlje

Sledeći put kad vam neko kaže da kafa nije zdrava, pokažite mu današnji tekst! Kafa je bogata antioksidansima, tako da redovno pijenje ovog napitka može čak da pomogne u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja...

Kako gubitak od 5% telesne mase utiče na zdravlje?

Prema rezultatima istraživanja američkih naučnika, gojazne osobe (čiji je indeks telesne mase veći od 30) mogle bi bitno da poboljšaju svoje zdravlje ukoliko izgube 5% telesne težine.

Orasi i lešnici za jači imuni sistem

Orasi, lešnici, indijski orasi i kikiriki osim što pomažu u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, jačaju imunitet i smanjuju podložnost infekcijama za 75%.

U kojoj meri orašasti plodovi smanjuju rizik od hroničnih oboljenja?

Da bi utvrdili zdravstvene efekte lešnika, oraha, indijskih i makadamija oraha, pinjola i kikirikija na zdravlje, britanski i norveški naučnici su uzeli u obzir 29 studija u kojima je učestvovalo preko 800.000 ispitanika.

Od kojih bolesti nas štite orašasti plodovi?

Orašasti plodovi obiluju antioksidansima, mineralima, vlaknima i nezasićenim masnim kiselinama, što ih čini vrlo hranljivim i zdravim međuobrokom, kao i desertom.

Da li nam aspartam pomaže da smršamo?

Rezultati nedavne studije američkih naučnika pokazali su da aspartam, veštački zaslađivač koji često ulazi u sastav dijetalnih napitaka i hrane, ipak ne pomaže u mršavljenju.

Kako na plod utiče manjak vitamina B12 tokom trudnoće?

Vitamini su sveukupno važni za zdravlje svih ljudi, a naročito za trudnice koje osim sopstvenih potreba, treba da podmire i bebine potrebe za mnoštvom hranljivih materija neophodnih za rast i razvoj.

Bolje varenje uz manje, a češće obroke?

Manji, češći obroci olakšavaju proces varenja. Ovakav režim ishrane preporučuje se kod problema sa nadutošću, otežanim varenjem i kod lošeg apetita, naročito kod starijih osoba.

Za duži život - čitajte knjige!

Istraživači sa Univerziteta Jejl utvrdili su da osobe koje dosta čitaju, duže i žive. Koliko bi trebalo da čitamo svakog dana da bismo duže i kvalitetnije živeli?

Manje mesa - manji rizik od dijabetesa tipa 2

Američki istraživači su utvrdili da osobe čija se ishrana zasniva pre svega na biljnim namirnicama imaju znatno manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Način života roditelja ostaje "zapisan" u njihovim genima?

Pored genetskih faktora, za budućnost i dobrobit dece bitni su i faktori okoline. Tokom oplodnje, jajna ćelija i spermatozoid prenose embrionu mnoštvo gena na čije stanje utiču godine starosti roditelja, ali i neki drugi faktori.

Da biste duže živeli, jedite više hrane bogate vlaknima!

Prema nedavnom istraživanju australijskih naučnika, ljudi koji jedu više hrane bogate vlaknima imaju manji rizik za pojavu bolesti koje se često javljaju u starijem životnom dobu.

Jagode pomažu u prevenciji dijabetesa tipa 2?

Jagode imaju nizak glikemijski indeks i bogate su vlaknima tako da ovo voće neće izavati nagle promene nivoa glukoze u krvi. Jagode isto tako sadrže jedan aktivni sastojak koji bi mogao da ublaži pojedine komplikacije izazvane dijabetesom.

Jaja ipak ne povećavaju rizik od srčanih oboljenja?

Zbog holesterola koji sadrže, jaja su dugo bila na listi namirnica koje bi trebalo izbegavati jer mogu da povećaju rizik od srčanih oboljenja. Od tada je više studija istraživalo ovu povezanost.

Koje su prednosti DASH režima ishrane?

DASH ishrana je bogata antioksidansima, vitaminima, mineralima (naročito kalijumom i magnezijumom koji pomažu u regulaciji krvnog pritiska) i proteinima biljnog porekla.

Kome je namenjena DASH ishrana?

Brojne studije su tokom poslednjih godina pokazale da DASH režim ishrane smanjuje rizik od mnogih oboljenja, među kojima su kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2.

Najbolja ishrana za sprečavanje hipertenzije?

DASH režim ishrane osmislili su američki lekari 1997. godine da bi pomogli osobama sa hipertenzijom da regulišu krvni pritisak putem ishrane, bez uzimanja medikamenata.

Kako kikiriki pomaže u prevenciji hroničnih oboljenja?

Više studija je pokazalo da konzumiranje 30 g kikirikija ili jedne supene kašike putera od kikirikija dnevno može da smanji izglede za pojavu brojnih oboljenja.

Koji su faktori rizika za upalu žučne kese?

Pojedina zdravstvena stanja ili okolnosti povećavaju rizik za razvoj kamena u žučnoj kesi, pa samim tim i upale žučne kese. O kojim faktorima rizika je reč?

Zašto bi češće trebalo da jedemo ječam?

Nedavno istraživanje švedskih naučnika, pokazalo je da bismo uključivanjem ječma u ishranu mogli da smanjimo rizik od dijabetesa i snizimo nivoe šećera u krvi.

Zaslađeni gazirani napici skraćuju život?

Prema nedavnoj studiji američkih istraživača redovno konzumiranje zaslađenih gaziranih pića ubrzava starenje ćelija imunog sistema što čini organizam podložnijim hroničnim oboljenjima.

5 voćki koje smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2

Velika studija u kojoj je učestvovalo 187.382 ispitanika oba pola pokazala je da bi redovno konzumiranje voća kao što su borovnice, grožđe i jabuke moglo da smanji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Koji su efekti većeg unosa vlakana na zdravlje?

Povoljno dejstvo većeg unosa vlakana na zdravlje ne završava se na prevenciji plućnih bolesti. Ranija istraživanja su pokazala da vlakna pomažu i u prevenciji dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja.

Od kojih bolesti nas čuva zeleno povrće?

Zeleno lisnato povrće je bogato vitaminima, mineralima i raznim antioksidansima tako da povoljno deluje ne samo na zdravlje naše kože i kose, već i učestvuje u prevenciji dijabetesa, pojedinih vrsta kancera, kao i katarakte.

Jedete dijetalnu hranu, a ne mršavite - kako je to moguće?

Iz ishrane ste izbacili punomasno mleko i jogurte i prešli na mlečne proizvode sa 0% masti, pijete dijetalne verzije omiljenih gaziranih pića, u kafu ili čaj dodajete zaslađivač, ali kilogrami viška nikako da odu. U čemu je problem?

Zašto je koenzim Q10 važan za naše zdravlje?

Koenzim Q10 je supstanca nalik na vitamine, koja se prirodno nalazi u ljudskom telu, naročito u srcu, jetri, bubrezima i pankreasu. Koenzim Q10 igra ključnu ulogu u proizvodnji energije u ćelijama.

Da li veštački zaslađivači pospešuju gojaznost?

Prema nedavnom naučnom istraživanju, veštački zaslađivači, kojih danas ima sve više u “dijetalnim” pićima i hrani, mogu da potpomognu razvoj dijabetesa i gojaznosti.

11 mogućih uzroka grčeva u nogama

Nekada se grčevi u nogama javljaju usled konkretnog oboljenja, stanja ili aktivnosti, npr. kod intenzivnog vežbanja (naročito ukoliko je vreme toplo i znojenje je povećano pa se gubi dosta natrijuma).

Zašto se javljaju grčevi u nogama?

Grčevi u nogama, a naročito u listovima, relativno su česta pojava i najčešće se dešavaju tokom mirovanja ili sna. Reč je o iznenadnim, bolnim nevoljnim kontrakcijama mišića nogu.

Kako probiotici doprinose zdravlju našeg organizma?

Osim što pomažu kod problema sa varenjem, nadutošću, dijarejom i opstipacijom, stručnjaci veruju i da probiotici jačaju naš imuni sistem i smanjuju simptome intolerancije na pojedine namirnice.

Koji sastojak peršuna pomaže u prevenciji dijabetesa?

In vitro studije i ispitivanja na životinjama pokazali su da jedan aktivni sastojak u peršunu može da pomogne u lečenju i prevenciji dijabetesa. O kom sastojku je reč?

Ko bi trebalo da ograniči unos kafe?

Mlade osobe sa blagom hipertenzijom bi trebalo da ograniče dnevni unos kafe da bi smanjili rizik od razvoja ozbiljnijih kardiovaskularnih oboljenja u kasnijim periodima života.

Koje moćne antioksidanse sadrži kinoa?

Stručnjaci smatraju da polifenoli, koje kinoa sadrži, igraju važnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, karcinoma, osteoporoze i dijabetesa.

Može li buka da utiče na kardiovaskularno zdravlje?

Postoji li povezanost između nivoa buke kojoj smo svakodnevno izloženi i rizika od moždanog udara? Kolika jačina buke povećava rizik od moždanog udara?

Zašto treba da redovno jedemo orašaste plodove?

Ranija istraživanja su ukazala na povoljna zdravstvena svojstva kikirikija i orašastih plodova, a jedna nova studija je utvrdila da nas ove zdrave grickalice štite od smrti usled brojnih bolesti.

Kivi kao saveznik vitke linije

Kivi predstavlja zdravu i niskokaloričnu namirnicu, idealnu kada pokušavamo da izgubimo koje kilo viška, a zahvaljujući dijetetskim vlaknima pomaže nam kod opstipacije i prirodnog procesa oslobađanja od toksina.

Zašto treba češće da jedemo višnje?

Višnje predstavljaju nezamenljivi sastojak slatke zimnice, voćnih pita i drugih deserta, kao i okrepljujućih šejkova sa voćem i povrćem. Bogate su antocijaninima, antoksidansima kojima se pripisuju mnoga povoljna zdravstvena dejstva.

Jagode štite od komplikacija kod dijabetesa

Fisetin predstavlja još jedan značajan aktivni sastojak jagoda. Reč je o flavonoidu za koji se smatra da bi mogao da ublaži komplikacije izazvane dijabetesom poput bolesti bubrega i neuropatije.

Od kojih oboljenja nas štiti crveno voće?

Osim što antocijanini iz crvenog voća štite naš kardiovaskularni sistem, naučnici utvrdili da ovo voće poseduje još neka povoljna zdravstvena dejstva.

Voće sadrži fruktozu, ali i štiti od dijabetesa

Dodata fruktoza u hrani i piću nikako nije dobra po naše zdravlje. Međutim, znamo da se ovaj šećer prirodno nalazi u voću i povrću, i kada se konzumira u okviru ovih namirnica, fruktoza ne povećava rizik od razvoja metaboličkih poremećaja.

Preporuke za unos dodatnog šećera

Stručnjaci preporučuju restriktivnije preporuke kada je reč o konzumiranju dodatnih šećera da bi se ljudi zaštitili od dijabetesa i njegovih posledica po kardiovaskularni sistem.

Opasnosti dodatnog šećera u hrani

Iako dosadašnje preporuke o ishrani dozvoljavaju da 25% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa čine kalorije od dodatog šećera u namirnicama, stručnjaci upozoravaju na povećani rizik od dijabetesa tipa 2.

Blitva za stabilan nivo šećera u krvi

Više studija na životinjama pokazalo je određeni sastojci u blitvi pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi. Blitva sadrži siringinsku kiselinu, flavonoid koji inhibira aktivnost enzima koji učestvuje u razgradnji složenih ugljenih hidrata na proste šećere.

Koja je ključna uloga hroma u organizmu?

Nedostatak hroma može dovesti do povećanog nivoa glukoze u krvi, povećanog nivoa holesterola i triglicerida, što povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa.

Zašto je hrom značajan mineral?

Hrom je oligoelement koji učestvuje u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i lipida te je vrlo važno da ga kroz ishranu unosimo u dovoljnoj količini.

U kom obliku je najbolje jesti voće i povrće?

Voće i povrće možete jesti u svim varijantama - sveže, zamrznuto, sirovo ili kuvano, u vidu sokova ili šejkova, pa čak i konzervirano, ali prednost ipak dajte svežem obliku! Takođe, obratite pažnju na dodati šećer kod različitih sokova i kompota.

5 porcija dnevno za zdravo srce

Preporučuje se da dnevno pojedete najmanje 5 porcija voća i povrća, naročito ukoliko imate srčanih problema. Voće i povrće se pokazalo kao zaštitni faktor po kardiovaskularni sistem (i to pre svega borovnice, pomorandže, papaja, zatim brokoli, spanać i paradajz).

Koje voće nas štiti od dijabetesa?

Još jedan koristan zaključak američkih studija o unosu voća i šećernoj bolesti jeste da nas određeno voće više štiti od dijabetesa! Kao najbolje voće za prevenciju pokazale su se borovnice, grožđe, šljive, jabuke, kruške, grejpfrut i banane.

Više voća - manji rizik od dijabetesa?

Drugi zaključak do kog su istraživači sa Harvarda došli je da je rizik od dijabetesa tipa 2 manji ukoliko jedemo više voća! Ovaj tip dijabetesa obično se javlja posle 40. godine kod ljudi čija je ishrana često sadržala suviše šećera i masti i koji su fizički slabo aktivni.

Unos voća i rizik od dijabetesa

Istraživači sa Harvarda želeli su da utvrde kakav je odnos između redovnog konzumiranja voća i rizika od dijabetesa. Na osnovu tri velike studije sprovedene u Sjedinjenim Američkim Državama utvrđeno je, verovali ili ne, da se ljudi koji jedu više voća urednije hrane i sveukupno žive zdravije.

Šta je zapravo metabolički sindrom?

O metaboličkom sindromu se govori kada je prisutno barem 3 od više faktora rizika: nagomilavanje sala u predelu stomaka, povišeni nivoi triglicerida u krvi, hipertenzija, nizak nivo HDL ("dobrog") holesterola i povišen nivo šećera u krvi.

Zašto nikako ne treba da preskačete doručak?

Prema studiji švedskih istraživača sa univerziteta grada Umeo, objavljenoj u specijalizovanom časopisu Public Health Nutrition, vrlo je važno da ujutru pojedemo uravnotežen, obilan i hranljiv doručak da ne bismo razvili metabolički sindrom.

Povoljna dejstva kofeina na duže staze

Više istraživanja je potvrdilo da kofein može da umanji rizik od dijabetesa tipa II i to za 23% do 67%! U čak 18 studija, na 457 922 učesnik utvrđeno je da svaka šoljica kafe na dnevnom nivou umanjuje rizik za 7%.

Sve je više ljudi obolelih od šećerne bolesti

Laboratorijski test koji utvrđuje nivo glukoze u šećeru koji se najčešće radi je (RBS-Random blood sugar) test koji podrazumeva vađenje male količine krvi ili samo par kapi u jutarnjim satima, pre prvog obroka i najmanje 8 sati posle obroka.

Mi smo ono što jedemo, pa zato budimo odgovorni prema svom zdravlju

Belo brašno, kuhinjska so i beli šećer su tri bitna faktora u patologiji raznih metaboličkih oboljenja, uz nedovoljno unošenje svežeg i kuvanog povrća i nedovoljan unos vode mogu dovesti do dijabetesa, gojaznosti, usporenog rada metabolizma, poremečaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Krastavac čuva naše srce, neguje kosu i usporava reumatske promene

Silicijum dioksid je samo jedan od hemijskih elemenata koji se nalaze u krastavcu i koji čuvaju naše zglobove.Sok krastavca, pomešan sa sokom šargarepe i spanaća, poboljšava rast kose i noktiju. Isto tako, u kombinaciji sa sokom od šargarepe, krastavac ublažava simptome nastale gihtom.

Višnje i trešnje preveniraju nastanak zapaljenja

Hemijska jedinjenja iz višanja i trešanja će uticati na smanjenje simptoma izazvanih zapaljenskim procesom a samim tim delovati i preventivno kada su u pitanju maligne promene tkiva. Antocijanini su glave odgovorne supstance u vipnjama i trešnjama kada je u pitanju ova prevencija.

Kafa kao napitak koji ima pozitivne efekte po ljudsko zdravlje

Kafa ne samo da nam daje energiju i pomaže našem umu da produktivnije radi, već isto tako smanjuje rizik od srčanog udara, dijabetesa tip 2, oboljenja jetre i kamena u žuči, povičenog holesterola u organizmu ali i raka prostate kod muškaraca.

Namirnice o kojima trebate znati sve ukoliko imate dijabetes

Osobe koje boluju od dijabetesa treba da znaju koje su to namirnice. Namirnice sa visokim glikemičkim indexom su lubenica, grožđe, cvekla, pirinač, musli, integralni krekeri, beli hleb. Dok su namirnice sa niskim indexom soja, zeleno povrće, puter, kikiriki, riba, sir, ječam i voćni šećeri.

Dijabetes je oboljenje koje se kontroliše

Dijabetes je hronično oboljenje koje se ne može izlečiti magičnim štapićem ili bilo kakvim lekom. Najbitnija stvar koju treba promeniti je režim ishrane i kontrolisati količinu šećera u organizmu. Tip 1 će uvek zahtevati inuslinske injekcije dok se Tip 2 može kontrolisati lekovima.

Vodite računa o svojoj telesnoj masi

Jedan broj naučnih istraživanja je pokazao da deca koja su sisala majčino mleko imaju mnogo manje rizika da obole od dijabetesa Tip 1. Sa druge strane, regulacijom telesne mase i oslobađanjem od viška kilograma možemo prevenirati nastanak dijabetesa Tip 2.

Još činjenica o šećernoj bolesti

Dijabetes melitus ili šećerna bolest ili samo dijabetes predstavlja progresivno metaboličko oboljenje, organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ga organizam ne koristi na adekvatan način, ali u oba slučaja dolazi do inhibicije insulina i povećanja količine šećera u krvi.

Kako prepoznati šećernu bolest

Ljudski organizam bez insulina ne može funkcionisati kako treba. Bez insulina šećer se ne može deponovati niti koristiti kao energija u svakodnevnim aktivnostima što dovodi do pojave opšteg umora, pojačanog osećaja gladi, pojave vrtoglavica i kaliranje kada je u pitanju telesna masa.

Drugi tip dijabetesa može nastati posle 40-te godine života

Tip 2 ili dijabetes odraslog doba koji je mnogo češći, posebno u našoj zemlji. Sve osobe sa povećanom telesnom masom i povišenim krvnim pritiskom imaju povećane rizike od oboljevanja od ovog dijabetesa. Nastaje postepeno, nakon 40te godine života usled otpornosti ili tolerancije na insulin.

Medeni dijabetes nastaje usled visokog nivoa šećera u krvi

Dijabetes je može proizvoditi u malim ili može imati nedovoljno aktivno dejstvo i tada dolazi do niza simptoma na osnovu kojih možemo posumnjati da imamo visok šećer. Dijabetes se može prevenirati i lečiti.

Mehanizam nastanka dijabetes melitusa

Insulin je hormon koji stvara jedan od naših unutrašnjh organa, pankreas. Insulin je hormon koji omogućava da se glukoza iskoristi kao energija koja nam je potrebna za svakodnevne aktivnosti. Ukoliko se poremeti proces proizvodnje insulina doćiće do dijabetes melitusa.

Šta sve može ubrzati proces gubitka pamćenja?

Gubitak pamćenja će ubrzati anemija, dijabetes, povišenje vrednosti holesterola i triglicerida u krvi, depresija, sindrom hroničnog umora, alkoholizam, neredovna i nepravilna ishrana ali i konzumiranje narkotika ili nekih drugih lekova koje koje pijemo zbog postojanja drugih oboljenja.

Čovek pamti kao slon ali kad zaboravlja time se ne hvali

Gubitak pamćenja počinje u srednjim godinama i samo napreduje kako smo stariji, a za to je najverovatnije odgovoran poremećaj prokrvljenosti mozga ali i izostanak bilo kakve intelektualne stimulacije jer se većina ljudi ne bavi mentalnim radom u trećem dobi.

Genetika kao faktor rizika za nastanak osteoporoze

Naučnici su došli do podataka koji govore o tome da geni ometaju proizvodnju vitamina D koji je bitan za apsorpciju kalcijuma. Isto tako postoje neka oboljenja koja će pre dovesti naše kosti u stadijum osteoporoze kao što su dijabetes, oboljenja štitne žlezde.

Kafa ima mnogo pozitivnih svojstava

Kafa, ne samo da nam daje energiju i pomaže našem umu da bolje i produktivnije radi, već isto tako smanjuje rizik od srčanog udara, dijabetesa tip 2, oboljenja jetre i kamena u žuči, povičenog holesterola u organizmu ali i raka prostate kod muškaraca.

Vaš želudac voli orahe i tako se bori protiv helikobaktera

Orasima možemo uticati na smanjenje simptoma metaboličkog oboljenja, udruženog sindroma visokog krvnog pritiska, holesterola i triglicerida. Orasima se možemo boriti protiv rane demencije.